I ja imam istu ovakvu samo upotrebljenu i stoji mi na vitrini zajedno sa ostalim suvenirima iz toga doba. Ovih baklji je bilo na stotine i svako ko je trcao sa njom imao je pravo da zdrzi svoju baklju. Baklja je mogla da gori samo jedno odredjeno vrijeme i onda bi se ugasila ali bi drugi trkac pripalio svoju i nastavio da trci. Tako se plamen prenosio sa baklje na baklju dok ne bi stigao na finalnu destinaciju. Ja cak imam i oficijelni hokejaski pak sa ZOI u Sarajevu, kacket i jos kojesta.